Intervju sa Teodorom Vojnović

Teodora Vojinovic završila je primenjenu umetnost u Beogradu na faklutetu primenjenih umetnosti. Bavi se svojom strukom, izlaze aktivno i predaje u „Umetničkoj školi“ u Čačku. U februaru mogli ste postetiti njenu izložbu „Prepoznavanje“ u galerji „Nadežda Petrović“.

Teodora, ko su Vaši uzori i šta za Vas predstavlja inspiraciju?

Nemam uzore, inspiraciju da, ali uzore ne. Najveca inspiracija mi je priroda i to se može videti u mojim radovima. Sam odnos coveka i prirode, ekologija, promene, dešavaja u prirodi, sve to utice na mene kao umetnika. Mi umetnici smo jako osećajna bića, sve to utiče na nas malo drugacije.

Dobitnica ste nagrade „Radeta Stankovic“, kako je to uticalo na Vas i na Vaše stvaralaštvo, da li predstavljala neki vid vetra u leđa?

Tu nagradu sam dobila u četvtoj godini fakulteta. Ona predstavljala nagradu za najbolje skulptursko rešenje i to mi je bio tada jako veliki kompliment zato što sam te godine dosta radila i to i je bila odlicna nagrada. Da, dala mi je vetar u ledja za kasnije izlagaje. Znacilo mi je dosta to što je fakultet prepoznao moj trud.

Da li možete da nam kažete nešto o svojim radovima i o, kako ga Vi nazivate, „ekološkom genocidu“ u našoj zemlji i u svetu?

Pošto su moji radovi jako interaktivni, najvise volim kada sam posmatrač ima neki svoj osećaj prepoznavanja. Izbegavam da mnogo komentarisem svoje radove zato što ne zelim da utičem na mišljenje posmatrača. Pokušavam da kroz svoje radove prikažem sve lepo i da podsetim ljude na zaštitu prirode, kao i da ih podsetim na to da treba da otvore oči i da se vrate prirodi, sve ostalo je prolazno. Moj savet svima je da izadju na vazduh i da dišu, da pogledaju prirodu.

Pored toga što izlažete kao samostalni umetnik, predajete i u „Umetničkoj školi“, a prethodno ste bili njen đak. Da li ste sebe ikada zamišljali kao profesora?

Dok sam bila u umetnickoj prolazilo mi je to kroz glavu. Jesam, zamišljala sam sebe na tom mestu. U početku mi je bilo jako neobicno da budem profesor, pogotovo zato što su svi moji profesori sada moje kolege.

Program „Prepoznavanje“ se nastavlja. Izlobu ćemo moći da vidimo još u Nišu, pre nego što ode u Bugarsku, pa zatim u Crnu Goru.

Trenutno, možete da vidite izložbu „ Refleksije“ u galeriji „Kolarac“ u Beogradu. A Teodorin rad možete da pratite i na instagram profilu @teodora.vojinovic

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Autorka: Višnja Blagojević