Učenici gimnazije u poseti Umetničkoj školi

Učenici drugog i trećeg razreda su u sklopu predmeta Umetnost i dizajn imali priliku da posete Umetničku školu u Čačku. Učenike je dočekala profesorka Zorana Dragićević Peruničić, koja ih je upoznala sa različitim smerovima i različitim tehnikama preticanja ideje u stvarnost.

Pri ulasku u prostorije Umetničke škole, prva stvar koja zapada za oko jesu izloženi radovi učenika koji verodostojno prikazuju duh škole. Od portreta rađenih u gipsu, do slika rađenih u japanskom stilu, neverovatnih kopija poznatih dela iz epohe baroka i rokokoa, ostajete bez dana kada dođete do kraja hodnika.

Prva prostorija koju smo ušli jeste učionica klesara. Zatekli smo troje đaka i njihovu profesorku kako marljivo rade na praktičnom zadatku „Idejna rešenja za floralni ornament i kaneluru“. Veliki broj alatki se nalazio na stolu dok su učenici vešto pravili udubljenja i proreze na gipsanim pločama. Marljivost i strpljenje kojim raspolažu učenici ovog smera je za divljenje. Svaki list i svaki cvet na radu jedne učenice primetno je urađen sa velikom količinom strpljenja.

Sledeća prostorija jeste učionica namenjena drvorezbarima. Slično klesarima, par učenika sedelo je i vredno radilo na svojim skicama i radivima. Interesantno je videti kako dvodimenzionalna skica čak i na papiru ima dubinu i gotovo tu trodimenzionalnost koju će kasnije dobiti. Profesorka nam je pokazala dleta različitih veličina sa kojima učenici, strogo prateći vlakna drveta, daju svojim neverovatnim skicama njihovu finalnu formu. Takođe, kao i u svakoj učionici, izloženi su radovi đaka. Za oko mi zapadaju ikone Svetog Save i Svetog Georgija, kao i veliki broj floralnih ukrasa i delova nameštaja.

Treći, ali ne i poslednji, kabinet koji smo posetili bio je kabinet konzervatora. Jak miris sirćeta uveo nas je u to šta se u toj učionici dešava. Učenici sami mešaju svoje boje pomoću raznobojnih pigmenata, belanceta i sirćeta. Sami određuju gustinu i intenzitet boje dodavanjem i razblaživanjem ova 3 sastojka. Kada konacno dobiju željenu boju počinju sa izradom zadatka koji je u stvari presikavanje ikona. Uprkos intenzivnom mirisu koji nas je zatekao kada smo ušli u kabinet, svi smo ostali bez teksta kada smo videli raadove u ulju i akrilu koji su visili na zidu. Prepoznala sam Vermerovu sliku „Devojka sa bisernom minđušom“ i još par dela.

Preko puta nalazi se nešto manji kabinet sa velikim brojem štafelaja. Taj kabinet je u procesu krečenja, tako da u njemu nismo zatekli nikoga sem izlivenog skeleta koji pomaže đacima da lakše razumeju anatomiju čoveka.

Ali zato nam je još manji kabinet profesorke Zorane bio neverovatno interesantan. Na stolu se mogla videti rapsodija boja u vidu sitnih kamenčića, komadića pločica, perlica i još mnogih raznobojnih predmeta. Jedan učenik drugog razreda na platnenom materijalu prepoznaje Van Gogovu „Zvezdanu noć“, a ja tada uviđam da je platno bliže meni ustvari početak Van Gogovog autoportreta. Profesorka nam objašnjava da, u saradnji sa smerom stolar „Mašinske škole“ rade na izradi stolova sa motivima Gogovih dela. Ne vidim prektičnu primenu toga, ali na primeru neudobnog, ali vizuelno prelepog, kauča vidim kako profesori nikako ne žele da zaustave svoje učenike u onome što su naumili. Kako nam je sama profesorka Zorana rekla:“Mi puštamo naše učenike da sprovedu svoju ideju i da onda ih puštamo da sami uvide da ona nije baš tako praktična“, rekla je posmatrajući taj ozloglašeni kauč.

Sama poseta, razgovor sa đacima i njihovim profesorima pokazali su nam kako talenat igra veoma malu ulogu u našem kreativnom stvaralaštvu. Da ponovo citiram profesorku Zoranu, „Svako ko ujutru ustane i obuče se, on je umetnik. Svako ko ume da se šminka, ima talenat. Svi mi posedujemo talenat, ali on je samo 3%. ostalih 97% je naporan rad i trud“. O istrajnosti učenika svedoči i činjenica da tih dvadesetak učenika po generaciji, koji odluče da upišu Likovnu akademju ili bilo koji drugi umetnički fakultet, uvek se nađu na vrhu liste.

Ono što će mi ostati u sećanju nakon ove posete jeste to da istrajnost i marljiv rad čine čuda, da sve treba makar probati da bi uvideli da nešto radimo pogrešno i da smo svi mi talentovani. Talenat i znanje su nešto što nam niko nikada ne može osporiti, tako da ako sebe ne nalazite za umetnika, nađite nešto što vas ispunjava i istrajte u tome.

Autor: Višnja Blagojević