Nikola Krstić, Pokret Tvrđava: Biti aktivista je lako kada imate snažan motiv

Nikola Krstić, ekološki aktivista pokreta Tvrđava, bio je gost naše tribine „Na mladima vazduh ostaje“. Pokret Tvrđava postoji već četiri godine i čine je mladi ljudi iz Smedereva, okupljeni oko ideje da doprinesu očuvanju životne sredine čiji je stepen ugroženosti veoma velik, kako na celoj planeti tako i kod nas.

Pričali smo sa Nikolom o tome koliko je teško baviti se aktivizmom u Srbiji, da li postoje pritisci i neprijatne situacije i o tome kakav je odnos medija prema aktivističkim organizacijama.

Nikola, naziv tribine je „Na mladima vazduh ostaje“, ali slobodno bismo mogli da dodamo vodu i zemlju pored vazduha, obzirom na stepen ugrožavanja životne sredine širom planete, pa i u našoj zemlji. Vaša organizacija se ovim bavi već nekoliko godina, kako bi mogao da opišeš stanje životne sredine ili ugroženost životne sredine u našoj zemlji?

Pre svega, nadam se da će vazduh na mladima ostati jer ste vi jedini koji mogu da spasu ovu zemlju, zato što mi stariji, posebno najstarije generacije, niti smo imali dovoljno svesti, niti dovoljno pameti, da sačuvamo svoje zdravlje i da sačuvamo naše reke, naš vazduh i našu zemlju.

Što se tiče života u gradu iz kog dolazim, Smederevu, prilično je problematično jer imamo problema sa svim delovima životne sredine, dakle i sa vodom, i sa vazduhom, i sa zemljom. Kada pričamo o vazduhu, to ne možete da zamislite, crvena i crna prašina su potpuno prekrili grad, razlog za to je kineska kompanija koja je došla u grad 2016. godine, to je železara „Smederevo“. Zagađenje je preveliko, možda ste videli na televiziji, to je stvarno jedna ekološka katastrofa, a ja u tom gradu imam malo dete od godinu dana. Kada znaš da ti je otac bolestan u tom gradu i da u tom gradu treba da živiš, nije nimalo optimistično, ali uz pomoć mladih ljudi sa kojima sarađujem i ljudi svih generacija, trudimo se da taj grad promenimo u mesto za život u koji će ljudi želeti da dođu, a ne samo da odlaze iz njega.

Vi ste kao organizacija počeli sa radom pre 4 godine. Kako ste vi, mladi ljudi iz Smedereva, odlučili da budete aktivni i da pokušate da promenite neke stvari, a svesni smo da se ljudi ili povlače ili sklanjaju od problema, iako ih isti problemi lično dotiču?

Dosta sarađujemo sa mladima jer mladi imaju energiju koja je potrebna ovom društvu, ona nije svojstvena starijim generacijama, to treba iskoristiti. Mislim da nije dovoljno iskorišćena energija mladih, i to je nešto na čemu moramo raditi u narednom periodu. Takođe, mladi pokazuju neku vrstu tvrdoglavosti i neustrašivosti i ne plaše se ničega, što nekad nije pametno. Međutim, nekad  nam je potrebno da ne budemo pametni, jer ta proračunatost i to promišljanje svega može da bude kontraproduktivno – da neprestano ostajemo u toj kutiji u kojoj se nalazimo i da prolaze godine, a da se ništa ne menja, jer svako računa na neki svoj interes i računa na neke posledice. Zato je uloga mladih jako važna, jer kad je neko mlad on je, kako kažu, „mlad i lud“.

Zato smo mi stavili akcenat na mlade i aktivisti su nam uglavnom mladi, mada ima i drugih generacija, nisu samo mladi u pitanju. Imamo ulične akcije po gradu, delimo letke ljudima, naravno i na društvenim mrežama imamo kampanje. Takođe smo pokrenuli podcast koji se zove „U gradu gvožđa i grožđa“, pošto Smederevo ima i gvožđa i grožđa, a smatramo da smederevo treba da bude i grad poljoprivrede, a ne samo industrije. Tako da je to neka naša lokalna bitka, a što se tiče nacionalnog nivoa, počeli smo da budemo aktvini u Srbiji. Vidite šta se dešava u celoj Srbiji. Počev od problema sa vazduhom u Boru, Smederevu, Zrenjaninu… potencijalno sa ovim Ling Long-om koji će se graditi, Šabac, pa onda Čačak i Valjevo. Užice takođe imaju probleme, ne samo zbog industrije nego i zbog ložišta, kotlarnica, specifčnog geografskog položaja. Tako da je cela Srbija zatrovana. Mi – stariji ljudi i vi, mlađa generacija, na nama je mnogo velika odgovornost da ovu zemlju spasimo. Ne znači da ćemo uspeti, ne postoji nikakva garancija ali na nama je da damo sve od sebe.

Smederevo je grad sa oko 110 000 stanovnika, a sam podunavski region ima oko 200 000 ljudi. Svi ti stanovnici, pa i šire, su ozbiljno ugroženi po informacijama koje si nam ti izneo. Ugrožavanje zdravlja i životne sredine, kod vas, traje već dugo, a poslednjih godina je jako intezivirano. Prema nekim podacima koje ste ranije iznosili, broj obolelih od kancera u nekim mestima u regionu Smedereva se povećava i do 4 puta u odnosu na prethodnu godinu. Kako objašnjavate to da većina stanovnika tog područija ne reaguje na to što se dešava ne samo sa životnom sredinom, već i sa samim zdravljem i životima njima najbližih?

To je jedna mučna tema, i što se tiče rasta kancera, mi smo došli u posed jednog podatka iz Doma zdravlja „Smederevo“ koji pokazuje da je u 2011. godini broj aktivnih slučajeva obolelih od bolesti bio 1860 u Smederevu, a 2019. je bio 6850. To je skok od 4 puta, na 100 000 stanovnika to je nekih 6-7%. Dakle u nekoj ozbiljnoj zemlji mozda bi vlada pala, a ovde smo mi to tako prihvatili kao da se ništa nije desilo.

Takođe smo uradili jednu analizu koju je uradila laboratorija u Beogradu. Skupili smo prašine iz sela Radinac, u kom se nalazi železara, i iz nekih drugih okolnih sela. I u toj prašini smo našli niz teških metala visoke koncentracije, nikl, olovo, bakar… To znači da ti neko ugrožava zdravlje, a sa druge strane se svi pitaju zasto se ljudi ne bune. Nije baš da se ne bune. Ineteresovalo me je koliko je protesta bilo. Od 2003. godine su počeli protesti u Smederevu, i okolnim selima. Tada je bio američki investitor, a ne kineski. Mi smo izbrojali nekih 14 protesta do danas. Pitanje je, da li je to kada izađe 200-300 ljudi dovoljno. Pokret „Tvrđava“ je vodio proteste na kojima je bilo oko 500 ljudi, ali nikakva konkretna rešenja ne daju. Nastavljaju sve ono što su radili do sada. Konstantno kršenje zakona, pa smo rešili da se zaštitimo institucijalno. Podneli smo krivičnu prijavu pre 15 dana protiv kineske kompanije, i protiv tih kineskih direktora. Ima ih petorica. Baš kao što bismo mi u Kini odgovarali za kršenje zakona, jer je Kina ozbiljna zemlja, tako i oni moraju da odgovaraju u Srbiji jer su prekršili krivični zakon zagađenjem životne sredine. I ja pozivam građane, bez obzira da li su u nekoj organizaciji ili je individualni građanin, da reaguju kada naiđu na neko kršenje zakona od strane nekog zagađivača, da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu kao što smo mi to uradili, jer oni onda moraju da reaguju. Mi ne tražimo da se ta fabrika zatvori, to je mnogo važna fabrika sa 5000 zaposlenih. Ceo grad živi od toga. Utiču i na BDP Srbije, ali mi samo tražimo da oni poštuju zakon. Dakle moraju da ulažu u sistem filtera i da se reši to zagađenje, pa kad to rešite možete normalno da poslujete.

Tačno je da su ljudi anestezirani, i da imaju problem sa strahom, ljudi se plaše. Mnogo ljudi radi u toj fabrici u Smederevu, i svaka kuća ima neke veze sa tom fabrikom. Takođe, ako se buniš protiv te fabrike, i ljudi misle da si protiv Srbije.  Slična situacija je bila i sa Rio Tintom. I to utiče na ljude, malo im isperu mozak.

Vaša organizacija je poznata u Smederevu, ali i u Srbiji i regionu. Kakvu i koliku podršku imate od lokalnog stanovništva po pitanju koje sprovodite?

Mogu da kažem da imamo jako ozbiljnu podršku koja nije onako dubinska da bi ljudi htelii da urade nešto dramatično kad bi ih mi pozvali, ali reaguju na to kad ih pozovemo u ličnu akciju, kad skupljamo potpise. Kad radimo neku kampanju razgovaramo s njima, tu stvarno nailazimo na jednu pozitivnu povratnu informaciju. Međutim, sa druge strane, dosta ljudi je razočarano. Nemaju više ni nadu da mmože nešto da se promeni, ali pokušavamo da probudimo ljude, da prodrmamo dnašnjeg čoveka, da mu kažemo: „Hej, stani, živ si, znači moraš da s ponašaš kao živ čovek, a ne kao mrtva riba koju nosi voda, moraš uzvodno da plivaš, tako rade ribe, to moraju i ljudi da rade“. To je nešto što razlikuje žive ljude od zombija.

Nažalost, jedan ozbiljan deo populacije je pod manipulacijom medija, nekako mu je lakše da pusti neki rijaliti, bude kući ceo dan… To je nešto protiv čega svi moramo da se borimo. To nema veze sa ekologijom, to ima veze sa potpunim slomom društva i to društvo neće samo sebe da rekonstruiše. To moramo mi da radimo, polako, korak po korak i to moramo da radimo uprkos tome što neko odozgo stalno nastavlja da ruši to društvo. To je proces koji je mučan, od koga mi konkretno malo imamo bilo kakvu korist, osim koristi da kao građani živimo u normalnom društvu.

Koliko je teško baviti se aktivizmom u Srbiji, ili konkretno u Vašem slučaju, u Smederevu? Da li postoje pritisci, neprijatne situacije,  da li Vas mediji prate ili ignorišu, iako se bavite pravilnim životnim stvarima koje se tiču građana Vašeg regiona? Šta Vas vodi dalje da istrajete u svojoj misiji?

Pa ja ne bih rekao da je teško, lako je boriti se aktivizmom ako znaš za šta se boriš, imaš motiv. Mi imamo motiv, mi se u našem gradu borimo konkretno za zdravlje ljudi, ali jeste mučno, jeste naporno, jer ozbiljne pretnje i pritisci su tu, mislim, živite u gradu slične veličine, možete da zamislite kada bi ste udarili nekog glavnog investitora u Srbiji, pošto je to najveća kompanija u Srbiji, ova kineska kompanija, sa čijim se zagađenjem i borimo. E sad zamislite kakvi bi bili pritisci na lokalu. To su pritisci na tebe direktno, na tvoju porodicu, na tvoje prijatelje. Ne možeš da se zaposliš, pa dolaze preteće poruke, pa mi to prijavljujemo policiji, pa neke anonimne pretnje, pa „pametan si dečko nemoj to da radiš“. To je tako mučno i odvratno, ali to traje već 4 godine. Važno je reći da od kada smo prisutni u nacionalnim medijima, prilično su utihnule te pretnje, zato što – to narod mora da shvati, posebno aktivisti, javnost štiti. Kada imaš neki problem, ako postoji neka problematika, posebno na lokalu, što pre treba izaći u javnost, što pre negde objaviti jer će te to zaštititi. Ne može bilo šta da ti nanese neku štetu, a dok si ispod radara, dok niko ne zna da ti postojiš – jako je opasno.

Mi smo prve dve godine bili ispod radara i imali smo ozbiljne pretnje, ali baš ozbiljne. Naravno, kad su videli da nismo lomljivi po tom pitanju i da su videli da sve pričam u medijima, ali bukvalno sve, onda su očigledno odustali, mada imali smo sada kad su bile blokade širom Srbije, ja sam primio ozbiljnu pretnju pa sam morao da idem u tužilaštvo da prijavim. Tako da, kako bih rekao, mučno jeste, teško nije. Kakva je perspektiva toga, ja mislim, mene raduje lično to što u Srbiji viđam sve više aktivista, više mladih se uključuje, posebno u te ekološke teme. Takođe sam primetio da mlađi ljudi imaju mnogo veću svest u ekologiji nego stariji. Da li to ide iz obrazovanja, možda se u školi priča više o tome. Mislim da bi trebalo oko 20 godina da bi mogli da kažemo da je ovaj grad čist. Znači to se neće preko noći desiti, baš kao što ovaj grad nije postao prljav preko noći.

Pored ekologije, koji su još pravci delovanja vaše organizacije u Smederevu i da li postoje još neka udruženja ili nefomalne inicijative koje deluju u vašem regionu?

Osim ekologijom, bavimo se i transparentnošću institucija. Alergični smo na netransparentno trošenje budžeta. Mi konkretno u Smederevu imamo 230 miliona nerezonski potrošenih dinara i niko ništa nije uradio, to je tako prošlo. Neko je tu nešto radio van zakona, ali ne postoje nikakve sankcije sankcije. Bilo je nekoliko tendera koje su uništili pod pritiskom. U poslednje vreme smo počeli da se bavimo pravima radnika. Takođe smo industrijski grad jer imamo 10.000 radnika,  i njihova prava su strašno ugrožena. Primaju jezivo niske plate, primaju 40 000 dinara. To su teme kojim se bavimo.

Koliko smo razumeli, Vaša organizacija se fokusira na mlade ljude iz Smedereva. Šta je ključna stvar koja Vas je podstakla da se bavite aktivizmom i pokušate da poboljšate stvari, a niste se spakovalii i otišli iz ove prelepe zemlje?

To je valjda lokal patriotizam. Isto kao kada bih ja Vas pitao zašto živite u Čačku. Volim da moj grad bude dobar i za mene i za moje dete. To je nešto što me podstiče da njemu obezbedim ne bude u problemu u kom smo mi sada.

Šta mladi mogu da urade kroz formalne ili neformalne inicijative u svom okruženju? Ne mislim samo na ekološke probleme nego mnoge druge stvari koje muče mlade ljude u našoj zemlji.

Pre svega mogu da se osete korisnim, znaš da si uradio nešto dobro, a da znaš da ima uticaj i na tvoje drugare i na tvoju porodicu i na generalno celo stanovništvo u gradu u kom živiš. Taj osećaj da nisi jednostavno bio tu pored posmatrao i ništa nisi preduzeo. Jako je važno da postoji inicijativa. I kad pričamo o tim neformalnim udruženjima, mi smo prve 2 godine bili neformalno udruženje. Skupljala se ekipa od nekoliko starijih, nekoliko mlađih i nekoliko nas srednjih godina, i sedeli smo u kafani, nismo imali kancelariju. Sad je imamo. I odlučivali smo šta ćemo da radimo. Nismo pričali samo o ekologiji, već o svemu što možemo da radimo. I tako je to kranulo. Neformalno smo se registrovali. Onda smo ostvarili kontakt sa nekim ozbiljnijim organizacijama, a koje deluju u Beogradu i regionu. Dobili smo neku vrstu podrške od njih, što materijalne, što suštinske, medijske. To je taj put gde od neke grupe klinaca koja je možda nešto iz zezanja pokrenula, dođeš do toga da se oformi jedna organizacija koja ima strateški pravac razvoja, kancelariju, ozbiljne partnere, a ima i ozbiljne neprijatelje, i to svako mora da očekuje. Imaćete neprijatelje u ljudima koji neće dozvoliti da se problemi reše.

Šta treba promeniti i koji su to faktori koji bi zadržali mlade da ostanu u Srbiji?

To je teško pitanje, ali ukratko, ono čemu mi možemo da pričamo kao mlađi ljudi, to je da sami napravimo promenu na pojedinačnom nivou. Mora da se digne glas i da se krene jako. Ima smisla boriti se. Ne bi trebalo da nasedaju na onu priču da džabe to radimo.

Našu publiku većinom čine mladi ljudi. Koja je tvoja glavna poruka za njih kao sada već iskusni aktivista?

Mislim da su mladi ljudi dovoljno pametni da sada znaju šta treba da rade, dakle ne treba im poruka. Ono što njima treba je kanal kroz koji mogu da artikulišu svoje zahteve. Treba vam način kako da sprovedete svoje lude ideje. Nebitno koliko ludački to deluje, sedite, krenite zajedno.