Studentski i učenički parlamenti: Da li zaista štite prava studenata?

U prethodnoj radijskoj emisiji govorili smo o studentskim i učeničkim parlamentima i zasšto se oni u školi kao organ ne poštuju, a i ne koriste. Pricali smo sa Minjom Đelkapić, predsednicom parlamenta  Gimnazije, i Stefanom Ristovićem, sekretarom studentskog parlamenta Fakulteta Tehničkih Nauka u Čačku. Uz par zanimljivih pitanja, oni su nam osećaj odgovornosti, koji članovi parlamenta imaju, približili i pomogli nam da razbijemo neke predrasude o studentskim i đačkim parlamentima.

U teoriji mi znamo šta je đački parlament, ali možeš li nam reći koja je tačna definicija i šta je đački parlament?

Minja Đelkapić: Mogu da ti kažem šta nama predstavlja studentski parlament, odnosno đački parlament Gimnazije. To je, recimo, naša institucija i nešto što nama daje pravo glasa, slobodu mišljenja i govora.

Stefan Ristović: Studentski parlament kao telo predstavlja glas studenata u upravi fakulteta kao i univerziteta i na nivou države. Naša uloga je da predstavljamo naše kolege i nas samo koji učimo na ovom fakultetu i to rade, naravno, i studenti na svim ostalim fakultetima u Srbiji i ono što je naša glavna misija jeste da se zalažemo za prava, kao i za obaveze, u republici Srbiji, a mi generalno na našem fakultetu.

Kada kažemo đački ili studentski parlament, mnogi misle da to i nije toliko bitno telo u školi, ali koliko je on važan po zakonu?

Minja Đelkapić: Imamo prvo direktora, pa školski odbor gde učestvuju četvrtaci, odnosno predstavnici četvrtaka i onda tek ide učenički parlament.

Stefan Ristović: Naš fundiment je to da se borimo za prava i obaveze naših studenata. Prava studenata su sloboda govora, obezbeđeni uslovi tokom studija. Pored toga mi se bavimo nekim drugim aktivnostima kao što je humanitarni rad, kao što je sport i uskoro krećemo da se bavimo malo više i kulturom gde na našem fakultetu uvodimo po prvi put studentsko kulturno umetničko društvo gde ćemo se vratiti negovanju i poštovanju kulture i tradicije.

Koja je uloga đačkog parlamenta?

Minja Đelkapić: Da se založe za naše pravo glasa, za neke naše samostalne akcije, organizacije itd. Gde će profesori najmanje da se uključuju.

Stefan Ristović:    

Da li se profesori nekada mešaju u rad đačkog parlamenta?

Minja Đelkapić: Ja sam doživela da su profesori uvek podržavali rad đačkog parlamenta i da se nikada nisu mešali u rad đačkog parlamenta.

Da li si doživela da profesori ili direktor sprečavaju u sprovođenju nekih akcija ili planova?

Minja Đelkapić: Dešavalo se, na primer, ako se pravi maskenbal, ne može određena muzika, onda ograničavanje vremena do devet-deset uveče, a moglo bi sigurno do jedanaest-dvanaest ili kada je neko dešavanje na nekom igralištu, onda ne mogu da se iznose klupe, stolice i tako to. Mislim da nam je tu potrebna ta neka mala sloboda, ali mislim da sve to može da se hendluje.

Zašto je bitno da đaci uopšte imaju pravo glasa?

Minja Đelkapić: Kao prvo, da ne bi bilo pobuna, a kao drugo, mi ni sami nismo svesni koliku imamo moć samim tim što smo učenici i koliko stvari možemo da napravimo i za našu dobrobit i za ostale.

Stefan Ristović: Studenti predstavljaju buduću elitu i gospodu ovog sveta, a opet studenti imaju taj neki bunt u sebi i ne žele da budu uskraćeni za bilo šta što im je zakonom propisano i dato. Mislim da se studentski parlament na svakom fakultetu kod nas u državi zaista bori da se čuje taj glas studenata i u upravi fakulteta, kao i da svi građani znaju ko su zapravo studenti, jer kao što rekoh, mi smo buduća elita.

Kako se bira predsednik đačkog/studentskog parlamenta?

Minja Đelkapić: U gimnaziji već godinama postoji praksa da se bira učenik treće godine gimnazije i on je predsednik za tu godinu.

Stefan Ristović: Kao što postoje republički izbori, tako postoje i izbori za studentski parlament gde se pojavljuju organizacije ili grupe studenata i to je stvarno identično republičkim izborima. Organizacija, odnosno grupa studenata koja ima najviše glasova dobija glas, dok je ova druga opozicija. Doduše, kod nas na fakultetu to ne postoji, jer postoji samo ta jedna naša organizacija i mi smo, recimo, jedinstveni. Što se samog predsednika tiče, njega bira parlament gde se na konstruktivnoj sednici glasa za kandidate koji su se dobrovoljno prijavili i prihvatili da mogu da budu predsednici studentskog parlamenta i, naravno, onaj koji ima većinu postaje predsednik studentskog parlamenta

Da li maturanti imaju bitniju ulogu od mlađih članova parlamenta?

Minja Đelkapić: Svi imaju istu ulogu i pravo glasa, čak i predsednik glasa, ali predsednik je tu da sprovede neku akciju, da orgnaizuje članove i naravno, okuplja ih.

Stefan Ristović: Kod nas to nije slučaj, baš naprotiv, kod nas svi studenti moraju da budu jednaki i da imaju podjednako pravo glasa na svim smerovima. Konkretno naš studentski parlament se zalaže za to da, sa svakog smera na našem fakultetu, imamo bar jednog člana, jer je jako bitno da znamo koji su to problemi na svakom smeru na našem fakultetu. Što se tiče neke diskriminacije ko je brucoš, ko je koja godina, to zaista nije bitno kod nas.

Koliko često se okupljaju članovi parlamenta?

Minja Đelkapić: Dogovorimo se svi iako nije postojala praksa da učenici imaju grupu na Vocapu, Instagramu ili Viberu, ali sada se dogovorimo ko koliko ima časova, kakve su mu obaveze, pa nađemo u međusmeni neki termin koji nam svima odgovara.

Stefan Ristović: Kod nas u Čačku fiktivnih sastanaka imamo dva puta mesečno. Zakonom je propisano da treba da bude dva puta po semestru, međutim imamo pozamašan broj akcija i zaista mnogo radimo, ali to je to što se tiče tih formalnih sastanaka, dok ovako imamo neki ”Team Building” gde se mi skupljamno sami za sebe provodeći vreme u prostorijama fakulteta gde dolazimo do raznih nekih ideja I problema na koje nailazimo I trudimo se da sve to rešimo u hodu.

Da li je to tako od početka tvog mandata ili je to tako bilo i ranije?

Minja Đelkapić: Ja ne mogu baš da tvrdim da li je to bilo tako pre, zato što kad smo mi bili druga godina, tad je bio korona virus i, da se izrazim, za parlament su to bile uspavane godine, ali kada smo mi bili deo parlamenta prošle godine, hteli smo da se što pre vratimo u normalu organizovavši maskenbale, razne humanitarne akcije, žurke i još dosta toga.

Možeš li nam pomoći da razbijemo neke predrasude u vezi đačkog/studentskog parlamenta i da nam kažeš šta je to nešto što se priča o đačkom parlamentu, a da zapravo nije istina?

Minja Đelkapić: Kada se krene u prvi razred ima dosta predrasuda u vezi parlamenta i misli se da niko ništa ne radi, okupite se jednom u tri meseca i to je to. Mislim, to i jeste tako ako članovi đačkog parlamenta žele tako, ali poenta je da ta godina u đačkom parlamentu bude mnogo bolja nego prethodne i uopšte ne treba to da izgleda tako, treba da se okupljate svake nedelje, pored tih sastanaka da se čujete da bi to sve bilo na nivou pravih gimnazijalaca.

Stefan Ristović:

Sad kada smo spomenuli predrasude, šta je ono što đaci ne znaju, a trebalo bi da znaju?

Minja Đelkapić: Definitivno da ako žele nešto da menjaju, kako sad u našoj školi, tako i kasnije u gradu, u našoj državi, jer znamo svi kakvo nam je stanje u državi i da moraju da se bore, a ne da dođu na parlament i gledaju u sat kada će sastanak da prođe.

Stefan Ristović: Nekada su na našem fakultetu postojale te predrasude, međutim mi smo, našim zalaganjem za studente na fakultetu, te predrasude razbili i sada studenti imaju podršku od nas na koji god problem da naiđu. Tako je generalno kod nas, ali na drugim fakultetima, parlament jeste verovatno u kandžama predrasuda, zato što studenti shvataju da je to neka politika, a ne da smo i mi samo studenti koji svoje slobodno vreme troše za zalaganje naše studentske zajednice

Da li su đaci i studenti svesni koliko je parlament zapravo značajan?

Minja Đelkapić: Tokom naših sastanaka i okupljanja oni nisu svesni, ali jesu kada uradimo nešto poput pakovanja sto paketića i slanja paketića deci kao što smo za novu godinu uradili. Mi, članovi parlamenta, smo shvatili koliku zapravo moć imamo tek nakon što su nam stigla zahvalnice i pisma od dece i porodica koja su dobila paketiće.

Stefan Ristović: Oni koji su studenti i dožive to su svesni, a oni koji su brucoši i tek dođu i nisu se susreli sa nekim prošlim problemima, naravno da ne mogu da budu svesni i ne mogu to ceniti koliko zato što su došli na nešto gotovo

Da li je bilo još humanitarnih akcija na tom nivou?

Minja Đelkapić: Na žalost nije bilo na nivou Srbije, ali smo napravili jedan maskenbal koji, kao što su i profesori rekli i potvrdili, nikada nije bio posećeniji, jer smo odlučili da maskenbal bude na temu devedesetih i dvehiljaditih zato što je najlakše naći masku, jer jednostavno otvorimo mamin i tatin ormar i obučemo skoro bilo šta i odemo da se zabavimo. Maskenbal je takođe bio humanitarna akcija i nije to bilo na nivou Srbije, ali je bilo na nivou našeg grada.

Da li profesori u dovoljnoj meri podržavaju đački i studentski parlament?

Minja Đelkapić: Iako imamo neke granice poput muzike, školske imovine, iznošenja nečega napolje, profesori su nam ipak svaki put kada smo hteli da organizujemo humanitarnu akciju pružili maksimalnu podršku i veliko im hvala na tome.

Stefan Ristović: Naravno. To je prepoznato od strane svih profesora zato što vide da se borimo, a i svi ti profesori su nekada bili studenti i takođe je njima trebala neka podrška tih nekih ljudi u upravi fakulteta.

Da li se parlament bavi problemom nedostatka nekih stvari u školi poput zavesa, klima, sapuna i da li uspevate da ispravite te promene?

Minja Đelkapić: Godinu dana pre nas, pre mog mandata, u parlamentu je bio jedan momak predsednik i te godine su se svi zalagali za baš to, za sapune, salvete, zavese…. Ali, na primer, prošle godine kada sam se ja kandidovala za predsednicu rekla sam da ću ja da gledam da najviše organizujem humanitarne akcije. Dakle, kako predsednik usmeri i ako se parlament složi sa time, u tom pravcu ćemo funkcionisati te godine.

Koji su najčeći problemi kojima se bavi studentski parlament

Stefan Ristović: Najveći problem što se tiče studenata je, naravno, nedostatak nekih dodatnih rokova na kojima mi radimo puno i profesori nam po pitanju toga izlaze u susret. Naravno imamo i problema sa finansijama koje polako spuštam, to jest smanjujemo takse

Reci nam kako vidiš budućnost za đake i studente u našem gradu.

Minja Đelkapić: Ako svi budu ambiciozni kao članovi parlamenta gimnazije, budućnost je u dobrim rukama, ali se nadam da tas granica neće biti samo Čačak, čak ni država, pa ni balkan, već samo nebo!

Stefan Ristović: Ja sam iz Kraljeva koji je nekada bio jak privredni grad. Ne mogu da kažem da i dalje nije jak privredni grad, ali sa sigurnošću tvrdim da je Čačak trenutno jači od Kraljeva što se privrede tiče. Ako se ne varam, Čačak je 4. po privredi grad u Srbiji. Za mene Čačak pruža mnogo mogućnosti i u mojoj struci i van nje. Čačku su potrebni i tehnolozi i agronomi i IT stručnjaci baš zbog te privrede koja je tako ojačala u zadnje vreme. Svi studenti mogu u Čačku odmah posle studija da se zaposle i smatram da ne postoji smer koji nije pokriven sa privredom ovde u Čačku.