U nedostatku kvalitetnih kulturnih sadržaja u gradu, subotički umetnici Filip Budanović, Nemanja Stojanović i Uroš Jagodić udružili su svoje višegodišnje izvođačko i organizaciono iskustvo kako bi pokrenuli serijal kulturnih dešavanja pod nazivom “Parkiranje”.
Reč je o projektu u okviru kojeg će afirmisani i neafirmisani bendovi i di-džej umetnici sa lokala, ali i iz drugih gradova naše zemlje, nastupati “parkirani” na različitim lokacijama u Subotici, nudeći publici osim dobre svirke i kvalitetne nastupe s produkcijskom vrednošću.
“Kao muzičar često sviram po Evropi i ovog leta smo svirali dva puta u Beču, bili smo na festivalu u Beogradu, pa u Skoplju, a možemo da sviramo i u Subotici, ali nama kao izvođačima nije interesantno samo da sviramo, već nam je važna i produkcija. Ako naša ideja može da se isproducira na određenom nivou koji nam je izazovan, a koji publici dođe kao teatar, to je pristup koji se traži“, objašnjava Nemanja Stojanović, program art direktor multimedijalne platforme “Šablon” i član subotičkog minimal sint benda “YusYus”.
Prema njegovim rečima, toga najviše manjka gradu, “jer napraviti svirku može svako, ali isproducirati na određenom nivou, da ima određeni dekor, onlajn i multimedijalno iskustvo, to je ono što Subotici fali“.
“Takva će biti priča sa ‘Parkiranjem’ i mi ćemo biti prisni sa publikom, u smislu da se nećemo odvajati metar i po od zemlje sa velikom binom, nego ćemo imati palete koje pružaju mnogo neposredniji doživljaj i zato što ne gubimo snagu da bismo producirali takve bine, usmeravamo je na razvijanje priče. Zato se i zove ‘Parkiranje’, jer smo mobilni, možemo da se pojavimo gde hoćemo jer zauzimamo malo prostora, ali pravimo kvalitetan sadržaj na koji ljude želimo vremenom da naviknemo”, objašnjava on.
Sama inicijativa da je Subotici potreban kvalitetan kulturni sadržaj je potekla od organizacije “IT Subotica 2030”, ali kako se kao organizacija primarno ne bave kulturom, bili su im potrebni profesionalci i dobro razrađena platforma koji bi ovu ideju sproveli u delo.
“Organizacija ‘IT Subotica 2030’ ima određene strateške ciljeve, od kojih su na prvom mestu razvoj IT scene, IT kongresnog turizma i mogućnosti da mladi ljudi ovde žive i rade. Međutim, bez tema kao što su kultura, zaštita životne sredine i zabava, nema preduslova za ovo prvo i u tom smislu je organizacija prepoznala ovu temu kao bitnu i ima želju da inicira jedan novi koncept koji će vremenom moći da izraste u nešto svoje, u produkciju koja će moći da živi i bez organizacije. ‘IT Subotica 2030’ je samo vetar u leđa nečemu što zapravo treba da bude standardna ponuda koja nedostaje našem gradu”, kaže Filip Budanović, projekt menadžer “IT Subotica 2030” i član subotičkog benda “D Zoo”.
Uroš Jagodić, nezavisni subotički umetnik i član subotičkih bedova “D Zoo”, “Nikola Radonjić Trio” i mnogih drugih, kaže da je nov koncept koji se ne temelji na starim muzičkim vrednostima Subotice nešto što je bilo neophodno, jer se stvorilo neispirativno okruženje kojem je potrebna svežina.
“Mora malo da se otvori prozor, da se proluftira. Mora luftiranje da se dogodi, jer da smo mi kao ‘D Zoo’ jedan od mlađih bedova u Subotici, a sad već imamo oko 30 godina, to je malo loše. Kada smo počinjali sa 16-17 godina, postojala je masa bendova naše generacije koji su svirali i svi smo išli jedni drugima na svirke. Danas nema mnogo toga, zbog koga i zašto, da li je do klubova, ovih ili onih, ne znam, ali to uopšte nije poenta, nego da se stvori jedna klima, gde bi svirka mogla opet da zaživi i možda neko dobije novu ideju i želju da nešto napravi”, ističe Jagodić.
U to su se i sami uverili prilikom odabira izvođača za prvo “Parkiranje”, jer iako ističu da im je želja da na svakom nastupaju i lokalni umetnici, imaju velikih poteškoća da ih pronađu.
“Imamo veliki deficit lokalnih umetnika i veliki je problem uopšte pronaći izvođače sa lokala i zato se, između ostalog, nadamo će ovo ‘Parkiranje’ da inspiriše umetnike, da neko prepozna nešto u tome od klinaca i da krene da radi. Koncept jeste takav da ćemo dovoditi i bendove sa strane, koji su moderni i gledaju napred, ali imaju i određenu komercijalnu vrednost, publicitet i publiku, jer uopšte ne gledamo na to da se nama primarno dopada, nego da se dopada publici”, kaže Budanović.
Kada je u pitanju publika, naši sagovornici su saglasni u tome da je ima, ali da je evidentno da je vremenom prestala da pristupa kulturnim sadržajima kritički i da ih sve posmatra kao dešavanja, zbog čega će “Parkiranje” podrazumevati i svojevrstan proces izgradnje publike.
“Stava sam da publike ima, a mi samo treba da je razmrdamo, da je izvučemo iz pećine i moramo da je gradimo. Dakle, ovo je proces izgradnje publike, jer kako se bude gradilo ‘Parkiranje’ kroz neki kontinuitet, kroz taj isti kontinuitet će se graditi i publika. Meni je poslednjih 10 godina kako se aktivno bavim kulturom u glavi pitanje šta grad čini gradom i šta Suboticu čini gradom i da li je ona uopšte grad? Ja mislim da nije i ovo je jedan pokušaj da doprinesemo tome da malo postane, jer da bi grad bio grad, nije dovoljno samo da ima zgrade i određeni broj stanovnika”, poručuje Budanović.
Izvor: Danas