„BOLJE HEROJSKI USTUKNUTI, NEGO KUKAVIČKI POBIJEDITI“

Svetsko prvenstvo je gotovo i to na spektakularan način, onako kako ovaj događaj i zaslužuje. A da li je pobedio onaj koji je najviše zaslužio?

Možda je ovo pitanje malo glupo. Ali imam još jedno, da li su igrači koji su dobili nagrade na ovom svetskom prvenstvu, zaslužili da ih dobiju? Ne bih rekao.

Argentinci su krenuli jako u finalu, iskoristili su to što su Francuzi bili stegnuti i napadali su i napadali. Taman kada se činilo da će se na poluvreme otići bez golova, Di Marija ulazi u kazneni prostor, Dembele ga „lizne“ sa leđa, a ovaj pada kao da ga je pogodila bomba. Penal! „E moj sudija“, pomislio sam, ali onda sam se setio, „pa čemu služi VAR“?! I dalje nemam odgovor na to pitanje. Ko izvodi penal? Pa ko će drugi, ako ne Mesi? Nekada pomislim da on ne može da drugačije da postigne gol, iako nisam baš ni Ronaldov fan.

Vrlo brzo Argentina duplira prednost i vodi 2:0. Lepa akcija koju je Di Marija krunisao prelepim udarcem na gol.

Drugo poluvreme nije donelo mnogo toga novog, uglavnom dominacija Argentine. Treba napomenuti i to da Francuska nije imala udarac na gol preko 70 minuta. Što navijači Argentine mogu primeniti u odgovoru na pitanje koje sam postavio na početku teksta.

Prvi opasniji napad Francuza, Muani ulazi u šesnaesterac i biva oboren od strane Otamndija, a poljski sudija ponovo pokazuje na belu tačku. Mbape smanjuje je na 2:1.

Nije ni 2 minuta prošlo, već je 2:2. Ponovo Mbape. Hladan tuš za Argentince. Imali su „Trikolori“ još jednu, gotovo 100 procentnu šansu za gol, ali se Martinez odlično raširio i uspeo nogom da sačuva svoj tim od debakla. Odmah nakon toga, Argentina stvara šansu, ali ništa od toga. Sudija svira kraj i odlazi se u produžetke.

Francuska nastavlja sa ozbiljnijim napadima, ali nakon još jedne divne akcije Mesi šutira na gol, lopta biva izbačena, ali sudija Marčinjak gleda na svoj sat koji mu signalizira da je pogodak. Neverovatnih 3:2.

Ponovo sam pomislio da je sve gotovo, ali vrlo brzo nakon jednog od napada Frnacuske, jedan igrač Argentine kači loptu rukom, i treći put sudija pokazuje na belu tačku. I ponovo Mbape.

Svi čekaju kraj i jedanaesterce. I dočekali smo ih, ali nije bilo, ni iz bliza, interesantno kao do tog trenutka. Argentina je lako slavila.

Svi navijači Argentine su slavili i radovali se. Doduše, mislim da su ljudi kod nas više navijali za Mesija, nego za Argentinu. Mesi dobija Zlatnu loptu, iako je postigao gol manje od Mbapea i od svojih sedam, čak 4 iz kaznenog udarca. Ponovo se vratimo na pitanje sa početka o zaslugama. A onda bruka i sramota argentinskog golmana, ne samo da statistički nije najbolji golman, nego još i onaj prostački ispad. Toliko mi je ogadio Argentinu, da ne želim da ikada više osvoje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Skoro da počnem da se divim našima i igračima iz regiona. Oni kad prave ispade, barem to rade sa nekom strašću.

Ukratko, Argentini su malo pomogli Francuzi na početku, malo sudija, malo sreća, nagrade su dodeljene tako kako su dodeljene. Malo sam ogorčen. Dobro, možda ne malo, ali pokušavam da ostanem objektivan, tako da ću završiti jednim citatom Maksa Bunkera. „Bolje herojski ustuknuti, nego kukavički pobijediti“.

Autor: David Danilović