Danas imamo priliku da razgovaramo sa Natalijom Redžo, balerinom baletske škole Adagio As. Zajedno sa Natalijom, govorićemo o baletu kao umetnosti, uspesima balerina koje pohađaju školu Adagio As, ali i o njenim ličnim savetima i iskustvima i šta je to što krasi balet kao umetnost.
Natalija, možeš li nam reći nešto o vašem baletskom studiju Adagio As?
Studio Adagio As vodi Snežana Aćimović i on postoji već 25 godina, a vremenom je menjao svoje nazive. Danas broji oko 90 članova, od najmlađih koji imaju svega 5,6 godina pa sve do tinejdžera od 17,18 godina. To su naše najstarije balerine.
Šta zapravo predstavlja samo ime studia Adagio As?
Adagio u prevodu znači lagani tempo, dok As označava našu nastavnicu Aćimović Snežanu, koja vodi ovaj studio.
Natalija, kada ljudi kažu balet, koje su tvoje prve asocijacije?
Definitivno prva stvar koja mi pada na pamet jeste disciplina, zatim umetnost, igra, ljubav, mašta i uopšte emocije koje se igraju.
Možeš li da podeliš sa nama kada si zapravo počela da se interesuješ za balet?
Bila sam veoma mala, imala sam svega 6 godina, kada sam prvi put došla u susret sa baletom i videla crtani Anđelina balerina. Tada mi se to svidelo i nakon toga sam ozbiljno shvatila ideju da se bavim baletom. Moji roditelji su bili uz mene. Odmah su saznali da se časovi baleta održavaju u Domu kulture. Otišla sam da se prijavim, međutim, bila sam mnogo mala, pa sam zbog toga bila odbijena. Tek sa 7 godina konačno sam primljena u studio.
Koji su tebi lično najdraži i najzapaženiji uspesi?
Lično najdraži mi je takmičenje u Beču, kada smo postigli ogromne uspehe. Međutim, to nije samo zbog uspeha i zapaženih rezultata koje smo imali, već i zbog druženja, upoznavanja ljudi, kao i upoznavanje različitih vrsta plesova, različitih kultura. To mi je lično najdraži, ali najzapaženiji je definitivno takmičenje u Pragu. To je poslednje mesto u kome smo se takmičili. Sa 7 koreografija takmičili smo se u različitim kategorijama i odneli smo svih 7 prvih mesta. Takođe smo odneli i 3 specijalne nagrade, za koreografije koje su bile najzapaženije i najbolje na čitavom takmičenju.
Natalija, koliko sve to što radiš zahteva odricanja i da li si se nekada našla u situaciji da kloneš duhom i pomisliš: šta će meni sve ovo?
Ne, to se ne dešava. U toku sedmice dva dana kada imam balet su meni zapravo dva najlepša dana. Međutim ranije kada smo išli u baletsku školu gotovo svaki dan, bilo je često momenata kada pitamo sebe šta će nam sve ovo, oduzima nam previše vremena, ali kada odrastemo i pogledamo iza sebe shvatimo da nam je balet mnogo toga doneo, poput koncenracije i discipline. Nikada nismo klonuli duhom, balet nam je doneo potpuno suprotno. Naučio nas je da verujemo u sebe i da imamo samopouzdanja. Što se tiče odricanja, bilo ga je dosta kada smo svaki dan išli u baletsku školu. Posle škole naše društvo odlazilo je u kafić, da se šetaju, dok smo se mi spremali za balet i odlazili na taj čas. Kada smo imali školu popodne, na balet smo išli ujutru. Dakle odricanja je bilo, ali sve to se na kraju isplati.
Ko ti je bio njaveća podrška tokom ovih desetak godina i na koji način?
Definitivno najveća podrška su mi bili roditelji, koji su me bodrili, finansijski ulagali u mene, kao i duhom. Podržavali su me u svemu tome. Takođe podrška mi je bila i naša nastavnica. Ona ima veliku ulogu u svemu, jer kod nje na časovima vlada jedna zdrava atmosfera. Ona bodri svoje balerine i kada greše i kada dobro rade, ona je uvek tu za njih. Definitivno je ona ta koja je velikim udelom zaslužna za naše uspehe danas.
Kakve su tvoje ambicije i da li planiraš da nastaviš da se baviš baletom u budućnosti?
Sledeća godina je moja poslednja godina na baletu u Čačku. Nakon toga odlazim na studije u Beograd, tako da tamo planiram da nastavim da se bavim nekom vrstom plesa, verovatno će to biti moderan balet. Ne planiram da se baletom bavim profesionalno.
Možeš li da nam kažeš razliku između klasičnog i modernog baleta?
Najigraniji i najzapaženiji balet danas jeste moderan balet. Ali balet od koga sve počinje je klasičan balet. On predstavlja temelj svake igre. Smatram da svaka balerina koja se bavi modernim baletom treba da ima osnovu klasičnog baleta, jer je tehnika kojom se bavi klasičan balet najbolja za razvijanje tela, sposobnosti…
Natalija, kada je reč o vašim međusobnim odnosima, kako se vi slažete u vašoj baletskoj školi i da li je prisutno zdravo rivalstvo?
Ne, nije prisutan nijedan vid konkurencije među nama. Oduvek smo bili timski igrači. Zapravo ta atmosfera među nama i naši odnosi su najbitniji deo ovoga jer mi guramo jedni druge da nastavimo dalje i ne odustanemo kada nam je teško. Takvi smo i u studiu, i na sceni i u sali, ali i izvan toga, privatno, jer smo mi pre svega prijatelji.
Ko je zadužen za pripreme koreografija, scena i samih kostima?
Za sve to zadužena je naša nastavnica baleta Snežana Aćimović. Ona je naš koreograf. Što se tiče scene i kostima, u tome imamo i mi udela. Scenu zvanično sprema scenograf, a kostime mi zajedno sa Snežanom osmislimo i sprovedemo u delo.
Natalija, koji je tvoj omiljeni momenat koji pamtiš tokom dosadašnje baletske karijere?
Omiljeni momenat mi je naše prvo takmičenje u inostranstvu. Takmičenje je bilo u Riminiju. Moje drugarice i ja smo se uplašile, imale smo veliku tremu dan pred takmičenje. Uveče kada je pao mrak, izašle smo iz hotela i otišle na plažu. Na plaži smo sve zajedno vežbale korake za sutrašnje takmičenje. To je jedan od najlepših momenata, koji ću pamtiti ceo život. Bilo je tu još mnogo toga, smeha, zabave…
Koja je tvoja poruka za mlade balerine i sve one koje žele da se bave baletom u Srbiji?
Svi oni koji žele da se bave baletom, apsolutno ih podržavam u tome jer balet pored toga što vam daje fizičku spremnost i nove prijatelje, kasnije vam donosi i koncentraciju, disciplinu, odgovornost. Tako da definitivno podržavam ideju da se deca bave baletom. Poruka za one koji se već bave baletom jeste da budu uporne, vredne, redovne, jer će u tom slučaju sigurno uspeti da napreduju i da uživaju u igri, nastupima, koncertima i takmičenjima.
Marija Mirković