Vedran Pehar, svima poznat kao Šemso 69, frontamen je i tekstopisac grupe Brkovi. Uoči solo koncerta u Srpskom Pabu održanog 17. marta, Šemso je izdvojio vreme i otkrio nam nešto više o sebi i ovom nesvakidašnjem zagrebačkom bendu. Razotkrio nam je ko predstavlja uzor Brkovima, a ko konkurenciju, koje su njihove nezaboravne uspomene sa nastupa, kao i to ko se brine za njihov izgled na sceni.
Šemso, kako je bend Brkovi dobio svoj naziv?
Priča nije preterano zanimljiva. Šefa bivšeg gitariste zvali su brko, pa je tako bend dobio naziv, barem su meni tako rekli, s obzirom da nisam učestvovao u tome.
Da li možeš da nam kažeš koja je glavna tema vaših pesama?
Svaka pesma ima svoju priču. Većinom su to životne sudbine, muško ženski odnosi, ljubav. Postoji nekoliko pesama koje govore i o drugim stvarima, tako da ne bih mogao da kažem jednu određen tematiku, kao da je to neka knjiga. Svaka pesma ima svoju priču.
Poznato nam je da si ti tekstopisac. U nekoliko intervjua rekao si kako ti ideje same dolaze, kada si na poslu ili kada se tuširaš. Da li je to zaista tako?
Da, ideje mi spontano padaju na pamet. Ni ja nisam siguran kako se to događa. Pretpostavljam da je to neka akumulacija kroz životna iskustva. Čujem negde nekakve priče, pa mi podsvesno ideje padaju na pamet, i to jednostavno sklopim u tekst.
Šemso, postoji li bend na našoj pank sceni koji vam predstvlja nekakvu konkurenciju?
Mislim da inače u muzici nema konkurencije. Po momo mišljenju konkurencija postoji kada se takmičiš, na primer u sportu. Da sam ja atletičar i trčim na 100 metara, sigurno bi postojali ljudi u Čačku, sa kojima bih trčao da vidim ko je brži. Ipak u muzici ne bi trebalo biti konkurencije. Sve je stvar ukusa, ko šta voli. Neko može slušati nas i još 50 bendova. To nije takmičenje.
Iako vaše pesme obično ne puštaju na tv i radio stanicama, sigurni smo da je prava publika došla do vašeg novog albuma ,,Krvava novčanica”. Kakve su reakcije vaših fanova na album?
Reakcije su genijalne, baš pozitivne, možda čak i preterano pozitivne. Vrlo sam se iznenadio. Ima jako malo nekih komentara koji nisu čak ni potpuno negativni, već samo polu-negativni, ako mogu tako reći. Većinom je tu neka pozitiva kada je reč o novom albumu. Što se tiče puštanja na radiju i televiziji, sada je to učestalije. Naravno, ne emituju nas kao neke druge izvođače, međutim, nama to ne smeta. Srećne okolnosti su da postoji internet, tako da nas ljudi pronalaze na taj način.
Prošle godine ste učestvovali na fesitvalu Priča u novom sastavu. Da li su nove kolege uspešno prošle svoje vatreno krštenje ili i dalje moraju da se ,,kale”?
Savršeno su se uklopili u naš bend. Ti ljudi su genijalci. Mogu reći samo najbolje o njima i kao muzičarima, kolegama i kao osobama. Mislim da na ovom svetu ne postoje dva čoveka koja bi se bolje uklopila.
Da li možeš da izdvojiš jednu svoju omiljenu pesmu sa novog albuma Krvava novčanica?
Meni se pesme ,,Krvava novčanica” i ,,Govno” najviše sviđaju. Možda nisu najbolje, ipak teško je reći šta je najbolje, ali su meni najdraže, iako su mi zaista drage skoro sve pesme. Takođe pesme ,,Mozgić mali” i ,,Bauštela” su mi super. Eto, ja bih izdvojio te četiri pesme.
Šemso, kog muzičkog izvođača bi voleo da pozoveš da deli binu sa Brkovima, a da znaš da ne postoji šansa da ipak zajedno nastupate?
Iskreno nemam pojma. Nisam nešto preterano ni razmišljao o tome da bih nekog zvao. To se dešava spontano. Kada zoveš obično biraš nekoga ko bi se odazvao, tako da zaista nisam razmišljao u tom smeru.
Postoji li pesma nekog drugog izvođača koju bi voleo da si ti napisao i da je izvode Brkovi?
Naravno, postoji milion tih pesama. Ali nije meni krivo što ih nisam ja napisao, zapravo drago mi je da postoji ta neka pesma koja mi se svidja. To me ispuni srećom. Nije ni važno, ko god da je napisao, da li sam to ja ili neko drugi. Ljudi to ni ne znaju, većina ljudi ne ide za tim ko je šta napravio, napisao.
Već nekoliko puta ste nastupali ovde u Čačku. Možeš li da izdvojiš najbolji nastup ili koncert na kome si učestvovao ili koji si video?
Ako se ne varam ovo je treći put da smo u Čačku. Već dva puta sam bio ovde sa bendom. Svirali smo na festivalu Priča. Prvi put ovde mi je ostao urezan. Ipak prvi put je prvi put. Drugi put je takođe bio sjajan, ali prvi susret sa organizatorima i svima zauvek ću pamtiti. Što se tiče drugih nastupa, nisam ih puno video. Mi dođemo, odsviramo i odemo. Nažalost, nisam nešto previše gledao druge kolege, jer jednostavno budem umoran od puta. Čim završim nastup odem pravo u krevet.
Šemso, postoje li drugi bendovi koji tebe inspirišu u poslednje vreme? Šta je to što ti slušaš, čitaš, gledaš na televiziji?
Postoji gomila toga, slušam svašta nešto. U poslednje vreme sam više slušao instrumentalne bendove. Stalno tražim i istražujem nešto novo. Slušao sam i neke afričke bendove. Poslušam po malo iz svakog žanra šta ima novo. Moram priznati da pank slušam sve manje i manje, jer se sve ponavlja. Zaista ima super bendova. Toliko ima muzike na internetu da nemaš ni vremena sve da preslušaš. Postoji par kanala koje pratim, tako da tu pronalazim novu muziku, a kada stignem poslušam i nešto uživo. Ja sam više za tu gitarsku muziku, ne volim nešto peviše elektroniku. U poslednje vreme mi prija muzika bez teksta, improvizovana muzika.
Da li možemo da očekujemo neki virutelni koncert nalik onom za vreme korone?
Nas je muka naterala da to uradimo. Nismo mogli da imamo koncerte, pa smo se odlučili za to. Nadam se da nećemo morati da nastupamo na taj način više nikada, već da ćemo uživo svirati. Ipak, nikad ne reci nikad. To nas je sve iznenadilo. Bilo je malo čudno bez publike, ljudi su nas gledali online. Jako sam zadovoljan tim koncertom. Možete ga poslušati na našem youtube kanalu. Mogu reći da mi je tada taj koncert posebno značio, jer nije bilo svirki.
Svakim novim albumom, koncertom, singlom vaša popularnost raste iz dana u dan. Šta je ono što treba da se promeni kod muzičara kako bi on postao, kako vi kažete, Balkan star?
Ako pitaš mene ne postoji nikakva formula za to. Dete možeš naučiti da vozi bicikl, da pliva, da svira gitaru, ali da bi postao zvezda, potrebno je malo sreće i puno truda. Teško da postoji formula za to. Nama se sve dogodilo spontano, mi nismo ovo planirali, niti očekivali. Ako mogu nešto da izdvojim to je da čovek treba da veruje, da bude strpljiv i da se trudi. Takođe treba da se nada da će imati malo sreće da mu se sve to dogodi u pravo vreme, jer bez malo sreće nema ničega.
Možeš li da podeliš neku anegdotu s nama, na primer nešto najčudnije, najluđe što je vaš fan uradio pri susretu s vama?
Jednom prilikom smo svirali na nekom aero-mitingu u Prijedoru. Jedan čovek je došao i predložio da me spusti na binu malim, sportskim avionom. Vozili smo se dva puta oko grada. Bend je već bio spreman, a on je mene spustio na binu tim avionom. Ja sam izašao iz aviona, uzeo mikrofon i počeo da pevam.
Primetili smo da su vaši stajlinzi na kocertima jako simpatični. Postoji li neko iza bine ko je upravo zadužen za vaše kostime?
Ne, svako od članova sam sebi odabira odeću. Mi već znamo otprilike u kom smeru bi to trebalo da ide, tako da nikada nismo zadužili nekoga za to. Ne znam kako to izgleda publici, ali mi ne ulažemo neki preveliki trud u to. Imamo neki osećaj kako bi to trebalo da izgleda, bitramo ono što se nama dopada.
Šemso, za kraj, koja bi bila tvoja poruka za mlade u Srbiji koji slušaju vašu muziku?
Iskreno ne mogu reći da volim te poruke. Ipak, ja nisam niti političar niti duhovni vođa, ja se samo bavim muzikom. Ono što mogu jeste da im poželim puno sreće, da budu živi i zdravi, srećni i veseli, da se vole i pomažu, da ne šire mržnju, da paze jedni na druge i da veruju u sebe.
Marija Mirković & Andrej Vulović
