Intervju sa Janom Davidović

Jana Davidović je autorka romana ‚‚Spona svetova’’. Napisala ga je sa svega šesnaest godina. Rođena je u Čačku i pohađa Tehničku školu. Nikada do sada nije pisala ništa slično, a sada će nam pričati o tome kako je bilo pisati roman.

Da li bi mogla da nam kažeš kako si zavolela književnost? Da li je to bila ljubav od malih nogu ili se dogodila kasnije u životu?

-Pisanje je moj izduvni ventil, sve pomešane emocije koje mi stvaraju teret preko dana ja izbacim na papir. Mnogi to ne mogu da shvate ali čak i pisanje dnevnika, koje smo svi toliko vrednovali kao mali, toliko doprinosi u sagledavanju sebe kao osobe. Čak i oni koji ne vole da pišu trebali bi se oprobati u ovoj metodi.

Kako si odlučila da se posvetiš pisanju i šta ono za tebe predstavlja?

–Predstavlja jedan oblik mene koji nikome ne pokazujem i koji izlažem samo na papiru. To mogu videte samo oni koji razumeju pisanu reč I koji znaju to da vrednuju.

Da li postoji autor koga bi nazvala svojim uzorom?

-Ne mogu da kažem da sam imala uzore, jer ja idem po nekom principu da sam sebi treba da budeš uzor, ali ipak mislim da su to moji roditelji I sva ta njihova podrška I njihov trud za mene. Volela bih da I ja jednog dana budem takav roditelj.

Postoji li žanr u kom posebno uživaš, I u koji bi žanr svrstala svoj roman spona svetova?

-Ja se definitivno najviše pronalazim u misteriji, fantastici I avanturistici. Baš takav je I moj roman ,,Spona svetova’’. Gledala sam da bude po nešto za svakoga čak I ljubavnih delova, za one koji to vole.

Obzirom da je ovo tvoj prvenac, koliko je bilo teško napisati ga?

-Ovo govorim vrlo neprofesionalno, ali moram napomenuti da je moj prvenac prvi I jedini roman od kog nisam odustala nakon svega par strana. Pisala sam ga dva meseca preko letnjeg raspusta, ali je to pisanje bilo konstantno. U glavi nisam imala ništa više od vizije, i ona se razvijala kako sam pisala. Trebalo je puno maštanja, uklapanja, istraživanja ali sve je to na kraju zanemarljivo kada se ostvari u delo.

Da li si kao neki mladi autori u svetu pisala price na online sajtovima kao što je na primer Wattpad?

-To je divna platforma za nekoga ko se bazira na tom elektronskom pisanju i čitanju. Ja više volim da knjigu uzmem u ruke i pročitam je, nego da gledam na internetu. To je svakako bolji doživljaj, taj mir i odmor od tehnologije.

Da li planiraš nastavak ‚‚ Spone svetova’’, ili si se već bacila na nove projekte?

-Poslednjih par meseci sam maksimalno posvećena pisanju i bližim se završetku dva romana. Pored toga u pripremi je  zbirka citata i pesama namenjena tinejdžerima i svim problemima  sa kojima se susreću.

Možeš li nam reći nešto više o novim romanima?

-Kao i prvi roman fantastika, nadrealna bića, super moći, tragedija, neočekivani zapleti… U prevodu sve to što ja volim i što mislim da će se svideti i ostalima koji se budu upustili u čitanje mojih romana.

Obzirom da su knjige ogledalo osobe koja ih je napisala. Koliko je teško pustiti ljude da uđu u tvoj svet imaginacije, čak da se usudim  da kažem tvoj mozak?

-Ne dopuštam svakome da zaviri u tu moju unutrašnjost, kako ja to volim da kažem u pravu mene, jer to je definitivno nešto što ne može svako da razume.

Ukoliko niste upoznati sa radom ove mlade autorke u nastavku možete pročitati prolog njenog romana ‚‚Spona svetova’’ koji će vas sigurni smo zainteresovati da ipak zavirite u knjigu malo više.

Vekovima unazad, postojalo je drevno predskazanje o beskonačnosti nama nepoznatog prostranstva, univerzuma. Seže do nezamislivih razmera i prevaljuje svaku granicu ljudske spoznaje. Čudne sinteze, nezamislivi oblici života, nepoznati objekti.

Ipak mora ostati izolovano. Nijedna ovozemaljska ljudska duša mu ne sme svedočiti. Nikada. Čak ni u svrhu sopstvenog otkrovenja. Sve što se odigrava gore, tamo mora i ostati, daleko od svake pretnje i opasnosti.

„Ali šta ako je to laž.

Šta ako je za nas sudbina već presudila?

Šta ako nas od tog sveta deli samo jedan korak?

Ko li stoji iza ovog odraza kog tako hrabro dodirujem prstima? Njen lik mi ni po čemu nije sličan.Osim što ima iste oči kao ja. Osim Sto ima iste prste kao ja. Osim što to jesam ja. Ali ko je ono sa druge strane i zašto toliko na mene liči?

Da li je svesna da znam da to nisam ja?

Da li je svesna da će nestati ako razbijem ogledalo?

Da li je svesna da je mrtva?“

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.