Danas razgovaramo sa Aleksom Jelačom, studentom univerziteta u Hong Kongu.
-„Zdravo Aleksa, hvala ti što si pristao da daš intervju za naš portal.“
– „Hvala tebi na pozivu, vrlo rado ću preneti utiske odavde.
– „Za početak, reci nam odakle ta ideja za studiranjem u inostranstvu? Znamo da ima dosta maldih koji se odlučuju za studiranje u inostranstvu, ali ne može se baš čuti često da su otišli u Hong Kong“.
– „Pa, dosta sam razmišljao o studiranju u insotranstvu zbog perspective tih univerziteta, ali I zato što smatram da mi mogu pružiti veće znanje nego naši fakulteti. Tada sam saznao da moja srednja škola nudi stipendije za odlazak na studiranje u Hong Kong. Malo sam se raspitao o tome I video dosta toga što me je zainteresovalo, kao što je njihov tehnološki park. Tada sam rešio da ću tamo otići da studiram.
“ Kakva je bila procedura za odlazak tamo, verujem da nije bilo baš jednostavno skupiti sve papire?”
“Pazi, ti posmatraš naš slučaj, u Srbij. Kada sam predavao papire za ovo, procedura je bila jednostavna jer znaš tačno šta ti treba I ne može da ti zafali neki papir jer su zaboravili to da navedu. Dosta je bilo teže da budem izabran jer “Matematička gimnazija” daje predlog za samo dva đaka koja bi mogla tamo da studiraju. Na svu sreću, ja sam bio jedna od te dvojice. Nakon što sam saznao da su mene izabrali, moramo sam da odem na sajt univerziteta u Hong Kongu, da vidim koji bih fakultet upisao. Najviše mi se svideo fakultet za računarske nauke, pa sam njega odabrao. Bilo je potrebno da tamo pošaljem prijavu, kao i da se prijavim za vizu. Vizu nije bilo teško dobiti jer moja škola sponzor te vize, tako da je ito bila samo formalnost.“
„ Kada je došlo vreme za odlazak, da li je došlo do nekog dvoumljenja i razmišljanja? Verujem da ti nije bilo lako kad si shvatio da treba da ideš na drugi kraj sveta.“
„Nisam imao takvih dilema i strahova. Znao sam da idem tamo jer sebi želim dobro i da že to biti mala žrtva za ono što ću dobiti posle toga. Više me je brinulo koliko će mi novca biti tamo potrebno.
„Kakvi su bili prvi utisci kada si stigao tamo?“
„S obzirom da sam morao prvo da putujem do Dohe, pa onda tek odatle do Hong Konga, samo putovanje je bilo interesantno. Kada sam stigao, bukvalno, nisam mogao da dišem zbog vlažnosti vazduha na koju nisam navikao. Bio sam svakako fasciniran tolikim gradom, zanimalo me je više da obiđem grad nego studiranje, u tom trenutku.“
„Pretpostavljam da živiš u studentskom domu jer plaćati stan ni u Beogradu nije lako, a kamoli u Hong Kongu.“
„Tako je, živim u studenstom domu. Kada nekog odaberu za stipendiju na univerzitetu u Hong Kongu, taj ima obezbeđen smeštaj u domu prve dve godine, a posle mora da ostvari određeni uspeh da bi ostao u domu.
„ Jedno neizbežno pitanje, koje postavljaju svi naši ljudi kada neko ode u inostranstvo. Kakva je hrana? To pitanje je, verjuem, mnogima interesantno, s ozbirom na sve ovo što se desilo oko pandemije i s obzirom da smo čuli da se tamo svšta jede.“
„Hranim se u studentskoj menzi. Naravno da hrana nije kao kod nas, ali ima raznih jela. Možete jesti nešto vegeterijansko, neko pileće ili svinjsko meso, morske plodove. Ima dosta toga, ali ono što smo čuli tokom pandemije da se jede u Kini, to možete naći u matici, ne u Hong Kongu jer je on odvojen od Kine.
„Dotakli smo se pandemije. Kakvo je stanje što se toga tiče u Hong Kongu i koliko te je omelo u studiranju tamo?“
„U Hong Kongu se još uvek vodi dosta računa o pandemiji. U ostatku sveta je to sad malo u zapećku zbog svega što se dešava u Ukrajini, ali to ovde nije slučaj. Ako se dostigne 100 zaraženih dnevno, kreće panika. Bio sam pozitivan na brzom testu i morao sam da idem u izolaciju 14 dana i nakon tih 14 sam morao da radim PCR test da bih izašao iz karantina. Takođe, dosta mi je smetalo oko putovanja kući. Želeo sam na svaku zimu i leto dođem u Srbiju, ali je to dosta otežalo. Recimo, kada je bio kraj leta, ne sećam se tačno kog, trebao sam da se vratim u Hong Kong, a baš u tom trenutku je krenuo svuda u svetu da se povećava broj zaraženih. Svaka avio kompanija je krenula da otkazuje letove, bila je muka vožija vratiti se. Još na sveto je trebalo platiti hotel, da bih bio u izolaciji 14 dana.“
„A što se tiče baš studiranja, odnosno predavanja na fakultetu? Kako su se sa tim snašli i, generalno, kako ti se dopadaju predavanja s obzirom da si malo zakačio i pre kovida?”
“Kada je počela pandemija, predavanja su odmah počela da se održavaju online. Ovde to nije bio problem jer je tehnologija dovoljno razvijena i tačno se znalo kako će se to izvesti, za razliku od toga kako je bilo u Srbiji. A što se tiče kvaliteta predavanja, i pre pandemije i sada, generalno, mi se to ne dopada. Profesori kreću sa pretpostavkom da ne znaju koliko je naše znanje i da treba da nam pokažu nešto što smo mi odavno trebali da znamo, tako da ne stignu da nam objasne bitne stvari i suštinu.
“Znači moraš da se snalaziš što se tiče učenja i spremanja ispita?”
“Dosta literature moram sam da pronađem i da se snalazim što bi ti rekao, ali nije problem. Uz dosta literature, moje dobre volje i uz malu pomoć profesora na konsultacijama, nije problem spremiti ispit.“
„Da li imaš neke prakse tokom studija? Kakvo je stanje što se toga tiče?“
„Naravno da imamo praksu. Ovde se trude da nam, zaista, prenesu potrebno znanje i da nas osposobe da ,bukvalno, dan posle uzimanja dpilome, možemo da počnemo da radimo. Od dosta mojih drugara koji su završili studije u Srbiji, čujem da je razlika između onoga što se uči na fakultetima i onoga kako se radi u praksi, kao razlika između neba i zemlje. Ovde nas pošalju na praksu kod ljudi koji se zasia trude da nam pomognu,gde imamo radno vreme i plaćeni smo na praksi. Takođe, gazdi nije bitno da li ćete neki posao završiti za 8 sati, koliko je radno vreme ili za 5 sati. Kada završite posao, možete da idete kući. Isto tako, ako nešto niste stigli da završite, ostanete preko vremeno ili dođete u subotu da to završite. Bitno je da se posao uradi dobro, a vreme je manje bitno. Naravno, to ne znači da možete da odugovlačite u nedogled.
„Pomenuo si da odmah po uzimanju diplome, svršeni studenti imaju dovoljno zanje da bi mogli da se zasposle, ali kolika je realnost za zapošljavanjem odmah po završetku fakulteta?
„Što se mene tiče, mogućnost je velika jer se bavim računarima i programiranjem. Takođe, ovde ima dosta posla u vezi finansija, tako da ko to ovde završi ima velik perspektivu za pronalaženje dobrog i dobro plaćenog posla. Dosta njih se odluči da ode na master, kako bi mogli da steku još veće znanje, ali i još bolju poziciju pri zapošljavanju.
„Kakvi su tvoji planovi? Imaš li ambicije da još učiš ili bi što pre hteo da naplatiš svoje znanje?“
„Ne znam još. Ako bih počeo d aradim, to bi bilo u Hong Kongu i zasita bih dobro bio plaćen za to, ali imam ambiviju da zabršim master u Evropi i da tu nađem posao. Bliže mi je kući i mislim da mi se u Evropi nude veće mogućnosti, ali još nisam odlučio. Videćemo, ima vremena.
„Na kraju smo ovog intervjua, pa bih hteo da te pitam, da li bi ponovio ovo iskustvo, da li si se ikada malo pokajao zbog svoje odluke i šta bi poručio onima koji bi išli tovjim putem i da li im preporučuješ da idu tovjim putem?
„Ovo je definitivno veliko iskustvo koje će mi pomoći u mnogim segmentima života. Naravno, da se ponekad zapitam šta mi je sve ovo trebalo i da li sam pogrešio, ali to brzo prođe. Kao što sam već rekao, znam da sam ovde da bi mi bilo bolje u životu i tako se motivišem i to bi mi bila poruka koju bih poslao svima koji se odluče da studiraju bilo gde u inostranstvu. Čak i da neko ne uspe sa studijama u inostranstvu, ne treba da odustaje i to treba da shvati kao i divno iskustvo, da ne bi ponovio greške, ali i da je bio negde i video nešto. U svakom slučaju, svim studentim želim sve najbolje tokom studiranja i ne odustaju.“
Autor: David Danilović