Ivan Bjelić – Da li mladi mogu da promene svet?

Ivan Bjelić je koordinator omladinskog centra FORCA iz Požege. Bio je jedan od učesnika tribine pod nazivom ,,Šta sve možeš kad si mlad“ koja je bila održana pre par meseci u Čačku. U nastavku pročitajte šta je Ivan imao da kaže o aktivizmu mladih u Srbiji.

Aktivni ste na više polja, ali i prisutni u različitim gradovima. Kako biste opisali trenutni položaj mladih u Srbiji?

-Mladi su danas u vrlo nezavidnom položaju. Naša država sistemski ne brine dovoljno dobro o mladima, onako kako brinu neke ostale evropske države. Danas je Srbija proglasila sistemsku brigu o mladima tako što će nam uplatiti sto evra jednokratne pomoći, koja zapravo nije nikakva pomoć, jer država godišnje izdvaja 3,4 evra po mladoj osobi. To znači da je za tu jednu, nazovimo pomoć, od sto evra izdvojen desetogodišnji budžet ministarstva omladine i sporta za sistemsku brigu o mladima. To je zapravo razlog zašto svi žele da odu odavde.

Kolike su razlike u uslovima mladih u manjim i većim gradovima naše zemlje?

-Kada se pogleda globalno, postoji velika razlika. Kada pogledaš Beograd, milionski grad, gde  znaš da sigurno ima 500 do 600 hiljada mladih ljudi, naravno da je drugačije. Mnogo su veće mogućnosti mladih da kroz neke nevladine organizacije utiču na promene u sistemu. Dok je u manjoj sredini ipak pritisak sredine ključan. Problem je u tome što mladi ljudi iz manjih sredina odlaze u velike gradove da studiraju, što je opet problem nebrige sistema i odsustvo bilo kakve mogućnosti da se mladima u manjim sredinama obezbedi dobro mesto za život, rad i školovanje.

Kakve su bile Vaše reakcije na proteste mladih u Čačku protiv iskopavanja litijuma na prostorima naše zemlje?

– Ja sam u organizaciji MARŠ SA DRINE i koordinator sam marketing tima. Kada je krenulo sve ovo sa litijumom, odlučio sam da se preselim u Požegu i skupim ljude da krenemo u borbu protiv toga. Kada sam video klince da šetaju ulicom, čačanske srednjoškolce, meni je srce bilo puno, jer to je to. Niko tebe neće poslušati ako ti objaviš nešto na instagramu ili okačiš status na fejsu. Taj aktivizam na društvenim mrežama naravno da treba da postoji, ali mora da bude potkrepljen dobrom ulicom kako bi imao opravdanje za to što radiš.

Na koji način mladi mogu da ostvare neke promene u svom okruženju ili lokalnoj zajednici?

– Inicijativa, razgovor sa donosiocima odluka, ako te niko ne sluša – izlazak na ulicu, pa opet ako te niko ne sluša ti im upututiš zahtev, ako te opet ne poslušaju, ti im opet uputiš zahtev, pa ako su toliko bezobrazni ti im i treći put uputiš zahtev  ali skupiš gomilu mladih ljudi iza sebe, dođeš na to mesto i kažeš vaše zahteve. Ulica je rešenje ako je neko bezobrazan. Pritisak i to je to.

Kako biste podstakli mlade ljude da ustanu i da se bore za ono što im pripada i što im je potrebno?

-Treba da imate određene mehanizme kojima želite da se bavite. Imate SVE na internetu. Možete se o svemu informisati. Kako da sastavite zahtev, kome da ga pošaljete, šta se desi ako vam ne odgovore… Sve to treba da znate. Treba da znate da ne treba da postoji nasilje. Da ne treba da postoji diskriminacija. Hajde to da rešavamo. Hajde da obezbedimo takvo okruženje. Ja znam ljude koji imaju preko 40 godina a i dalje se bave aktivizmom. Oni su to radili kada su bili mladi, pre 30 godina. Mi se danas bavimo istim pitanjima kao i 1986. godine. Mi uopšte kao nacija nismo napredovali. Stojimo u istom mestu. Uzmite se u pamet i menjajte svet! Mladi mogu da promene svet!

Autor: Višnja Blagojević