DJ Maus Maki: Ljudi shvataju sarkazam i poentu mojih pesama

Ako ste aktivni na bilo kojoj od društvenih mreža sigurni smo da ste u proteklih mesec dana pregledali more TikTok videa i Instagram Reels-a snimljenih uz pesmu „Bog i batina“. DJ Maus Maki kog većina vas zna po pesmi „Gadafi“ – njegovom prvom većem hitu, „krivac“ je za novi trend na TikToku.

Razgovarali smo sa Mausom o tome šta je potrebno pesmi da postane viralni hit, da li ima sarkazma i parodije u njegovim pesmama i šta misli o trenutnom stanju na muzičkoj sceni kod nas. 😎

Zašto Maus Maki?

To je pitanje koje mi najčešće postavljaju tokom karijere. Na samom početku imao sam velike DJ slušalice, koje sam nosio na vrhu glave i aludirajući na to drugarica mi je rekla da ličim na Miki Mausa. Pošto se zovem Marko zezali smo se da sam „Maki Maus“, i na kraju kada je trebalo da izdajem pesme zvanično, morao sam da obrnem red reči u imenu kako me ne bi mešali sa Miki Mausom i tako je i ostalo.

Ko je Maus Maki kad nije za DJ pultom?

Ime mi je Marko Matijević, rođen sam u Novom Sadu i tu sam završio školu i diplomirao sam pedagogiju na Filozofskom fakultetu, posle sam upisao master studije u Beču. Manje, više ceo život se bavim muzikom, od perioda studiranja. Radio sam i na nekim projektima od opšteg kulturnog značaja kao što je audio biblioteka, recimo. Probao sam i nekim drugim poslovima da se bavim, kancelarijskog tipa, ali nisam definitivno ja za te stvari, više sam umetnički tip.

Šta je potrebno pesmi da u Srbiji i regionu postane hit?

Iskren da budem, nisam verovao da ću uspeti da ponovim taj uspeh koji se desio sa pesmom „Gadafi“. Ova pesma nastala je sasvim spontano, sasvim slučajno, pratio sam dešavanja šta mladi vole, šta rade i shvatio sam da je tik tok broj jedan zanimacija za mlade i inspirisan time sam i napravio pesmu „Bog i batina“. Pre 10 dana ja uopšte nisam ni imao tik tok, ali onda računam, imam 37 godina, ako sada ne otvorim tik tok ne znam kad ću. Tako da, recept za pesmu jeste samo se zezati i pratiti trendove.

Da li je luksuz o kom govore tvoje pesme zaista ono što devojke danas najčešće traže od momaka?

Zapravo ne, smatram da je ono što devojke najviše traže od svojih momaka pažnja i posvećenost. To što se u mojim pesmama govori o nekoj vrsti luksuza je određeni vid parodije na situaciju koja se deševa, kritika društva, ne treba posmatrati sasvim ozbiljno. Ako postoji neka veza, neka devojka koja traži luksuz od momka, onda je taj momak na pogrešnom putu.

Da li su u pravu oni koji u tvojim pesmama čuju sarkazam?

Jesu, potpuno su u pravu i smatram da tek sa izlaskom pesme „Bog i batina“ zaokružen veliki broj ljudi koji su shvatili poentu svih mojih pesama, shvatili sarkazam koji se odvija u tim pesmama.

Kojim rečima bi opisao muzičku scenu u Srbiji?

Kako bi opisao…poredio bih najviše sa vodom, nailazimo na talas koji predstavlja neki popularni trend, ispostavilo se da to nije talas nego opšta poplava i da će trajati dosta dugo i da će šteta biti velika. Poenta je naći male uvale sa mirnom vodom.

Kolika je odgovornost medija, muzičke industrije pa i samih autora na kreiranje sistema vrednosti kod mladih?

Smatram da autori iz kreativne industrija više prate trendove društva, nego što one diktiraju trendove. Dolazimo u jednu situaciju gde je glavni cilj vijanje profita, ajde da kažemo tako. Ne vidim da se tu diktira neki tempo nego se samo jaše na talasu onoga što je popularno trenutno.

Da li treba da postoje određene granice?

Što se granice tiče, mislim da su tu sve barijere već porušene, tako da ne postoji nešto kao granica u kreativnoj industriji, pitanje je samo ta reakcija ljudi koji će naići na nešto novo…E sad, provokacija je ono što je nezgodno, a to ljudi zloupotrebljavaju najčešće.

Da li pratiš vesti, koliko si informisan o situaciji u našoj zemlji, ekonomska kriza, ekološki protesti, masovan odlazak mladih iz zemlje…?

Najviše se informišem putem interneta, tj. 90% informacija dobijam putem portala i putem Internet vesti. Pratim sve situacije i sve što se dešava i ekološke proteste i ekonomsku situaciju, sve. Sam sam žrtva aktuelne Covid krize koja je zadesila ceo svet i zbog toga sam i morao da se preselim nazad iz Austrije u Srbiju.

Živeo si u inostranstvu, kako bi uporedio život mladih kod nas i „preko“?

Ima sve svoje prednosti, i život u inostranstvu i život u Srbiji. Uvek je lepo kad se vratiš u svoj rodni grad, to je lepa stvar. Lepo je i živeti tamo. Mogao bi da navedem baš dosta primera, šta je dobro tamo, a šta ovde, ali pronaći balans i živeti i na jednom i na drugom mestu, je najbolja moguća stvar.

Zašto većina mladih želi da ode iz Srbije, šta to nedostaje ovde što bi ih zadržalo?

Smatram da mladima u Srbiji najviše nedostaje sigurnost, po svakom pitanju. Kad bi gledali tu egzistencijalnu sigurnost i materijalnu, svako bi se odlučio da ode u Evropu, ali što se tiče mnogih vrsta slobode, lagodnosti života i zabave – uvek bih se odlučio za Srbiju.

Da li je ekološka osvešćenost na višem nivou u inostranstvu nego kod nas? Koliko su mladi svesni ovih problema?

Osvešćenost mladih i generalno ljudi u Austriji je dosta velika što se tiče ekologije, ono što bi rekli – moraš razdvajati smeće. 😀 Ali bojim se da mi još nismo na tom nivou nismo čak ni na približnom. Kod nas samo kada dođe do ekstremnih situacija, kada je u pitanje život ili smrt – onda se razmišlja o ekologiji. Mi moramo još dosta oko toga da se trudimo, još dosta da radimo na ekološkoj svesti, kako bi došli na taj nivoa. Tamo se na svakodnevnom nivou, na svim medijima insistira na ekološkoj svesti i na ekološkoj edukaciji, što je najbitnije od svega.

Šta misliš o ovogodišnjoj predstavnici Srbije na Evroviziji?

Što se tiče naše predstavnice na Eurosongu, mogu samo da dam sve pohvale. Iskren da budem, nisam očekivao da će jedan takav umetnički rad da bude izabran da nas predstavlja Eurosong-u, očekivao sam neke komericijalnije numere, ali ovo je bio pun pogodak i mislim da Evropa u ovom trenutku nije bila spremna na takav umetnički perfomans kakav smo mi dali. Svakako je to jedan veliki plus za našu zemlju i jako sam zadovoljan nastupom.

Koju muziku sluša Marko Matijević kada ne radi?

Imam par kanala na Youtubu koje pratim i odakle slušam muziku i koje bih preporučio mnogima. Jedan je „Devovanje“, to su stare pesma sa prostora Balkana, to recimo slušam u zadnje vreme. Imam još jedan kanal, zove se „My Analog Journal“, tu se u principu vrte pesme sa ploča, japanski pop 80ih godina, latino američke salse i tako neke stvari. Potpuna alternativa i ne komercijalne stvari.

Preporuka za knjigu ili film?

Iskren da budem poslednjih par dana sam baš imao kikseve sa odabirom filmova na Netflixu, ništa mi se nije dopalo pa ne mogu da vam preporučim ništa konkretno. Što se tiče knjige, poslednja koja je ostavila utisak na mene je od nemačkog autora – Rocko Shamoni, zove se „Tag der geschlossenen Tür“  – „Dan zatvorenih vrata“. Vrhunski roman, psihološki. Mislim da nije preveden na srpski jezik, ali genijalna knjiga koja je ostavila na mene dubok utisak. Takođe u poslednje vreme sam čitao i Andrića, dosta volim da ga čitam. Spremam se i Dežulovića da počnem da čitam. 🙂

Autor: Ivona Banović