Intervju sa Nikolinom Pavičić

Nikolina Pavičić je mlada umetnica iz Čačka koja se bavi pisanjem poezije.  Ima osamnaest godina, i učenica je četvrtog razreda srednje Medicinske škole u Čačku. Osvojila je prvo mesto na takmičenju ,,Jezikom kroz stih’’, a do te nagrade dovela ju je publika čija je srca sa lakoćom osvojila.

Kako si otkrila svoj talenat za pisanje?

-Pravo da ti kažem ne znam kako je to počelo. Ja sam još u osnovnoj školi pisala neke romančiće i tek su to počeli da budu ozbiljni tekstovi možda negde u prvoj godini srednje škole. A što se poezije tiče u avgustu je bilo tačno godinu dana kako sam otkrila ljubav prema njoj.

Šta za tebe predstavljaju tvoje pesme?

-Ja sam dugo, baš dugo razmišljala o tome. Mislim da se svako od nas zapita šta nam predstavlja nešto što nam je toliko blisko i što je deo nas. Kada sam se dublje zamislila shvatila sam da su moje pesme za mene neki spomenik.

Da li je postoji neka pesma ili citat koji te inspirišu?

-Da počnem da pišem retko. Zato što su citati i stvari koje čitam mnogo drugačiji u odnosu na ono što pišem. Citat koji ja mnogo volim je ,, Ne dozvoli svojim ranama da te pretvore u nešto što nisi’’.

Da li je bilo teško pokazati nekome doslovno najranjiviji deo sebe?

-Za mene to nije bilo teško uopšte. Kada sam napisala svoju prvu pesmu, koja je bila elegija, bila sam presrećna i prvo sam je pokazala svojoj porodici mami, Dropsu, babi, dedi i zatim s utu bili ostali prijatelji.

Šta te najviše inspiriše da pišeš?

-Bol. To je uglavnom bol, neka seta koja se oseti u danu. Zavisi kako-kad, nekad je enormna sreća koja za mene predstavlja neki most do boli, ja sam inače veliki pesimista.

Da li misliš da pisanje poezije zahteva vežbu?

-Da. Da smo o ovome pričale pre godinu dana ja bih rekla ne. Međutim gledajući moje pesme ja sam dosta primetila razliku u tome kakve su one bile prošle godine i kakve su sad. Ne mislim da mi treba nešto posebno da učimo, već da se vodimo unutrašnjim osećajem koga treba istrenirati.

Kako osoba shvati da ima talenat za poeziju?

-Ja mislim da je za svakoga drugačije, ali obično to bude neki prelomni trenutak u kom nemamo više čemu da se okrenemo sem papiru.

Kako je taj trenutak izgledao za tebe?

-Sedela sam sama u sob i nije bilo ničega sem mraka, mene i telefona.

Da li to znači da nisi imala kome da se poveriš?

– Nasuprot. Moja porodica su ljudi koje na nebeski način volim i koji su uvek tu za mene i pred kojima ja nemam momenat gde smem da ustuknem. Ja i da hoću nešto da prećutim neću moći, jer apsolutno o svemu pričamo. Stvar o kojoj sam ja napisala svoju prvu pesmu je stvar koja mene prati ceo život i o čemu svaki dan pričam sa svojom porodicom.

Pošto si na takmičenju ,, Jezikom kroz stih’’ glasom publike osvojila prvo mesto, možeš li da nam opišeš taj osećaj, i šta je to značilo za tebe?

-Kada sam se prijavila za književno veče ja nisam očekivala bilo kakvo takmičenje. Kada je došla moja porodica ja sam videla  da su oni dobili papiriće za glasanje razmišljala sam o tome da sam ja došla da predstavim svoje pesme, da se upoznam sa drugim ljudima, a pobeda mi nije bila  ni na kraj pameti zaista. Nakon nastupa ja sam se cela tresla , i bilo mi je žao što je gotov taj osećaj jer sam se zaista unela, i kada je bilo proglašenje pobednika ja sam rekla dobro ako nisam prvo možda sam drugo ili treće mesto. Kada sam videla da nisam ni drugo ni treće mesto ja sam prestala da slušam. Međutim gospođa je počela da kazuje moje ime, gde sam ja već ogluvela i nisam čula šta govori samo znam da su svi oko mene počeli da me grle i da se raduju, ja sam počela da plačem i to je zaista bio momenat koji ja ne znam ni kako bih opisala  rečima. To je ponos, čast što sam tu, što su moji roditelji tu da vide kako uspevam.

Želiš li da objaviš svoju knjigu?

-Ja sam slala svoje zbirke na dva konkursa, međutim to su bili konkursi šireg spektra uglavnom učestvovali su ljudi koji imaju već objavljene svoje zbirke i koji su iskusniji, tako da ja ništa nisam osvojila. Da li bih volela da objavim nekad zbirku, volela bih.

Da li imaš neku ideju za naslov te zbirke?

-Zapravo moja drugarica Emilija Mojić i ja smo smišljale naziv jako dugo, i jesmo dali neki naziv. Zove se ,,Pod nebom mojih suza’’.

Šta bi poručila mladim pesnicima?

-Da osećaju, da vide, da postoje. Poručila bih im da pre nego što ostare uhvate hrabrost pogledom jer kada dođe taj tren i kada im se na rukama pojave bore oni će se slabački boriti sa svime što vide.

U nastavku teksta možete pročitati jednu od mnogih Nikolininih pesama, a to je pesma ,,Žena iz voza’’.

„Zajedno sa prahom što pada iz crvenog neba,

Letim i ja.

Zajedno sa osmehom tuđih ljudi,

Letim i ja.

Zajedno sa nekada davno proživljenom srećom,

Nestajem i ja.

Sediš preko puta mene,

čekamo voz da krene.

Cupkanjem noge o pod smetaš svima,

a ti njih ne vidiš , oni za tebe ne postoje.

Za tebe pada pepeo iz crvenog neba,

dušu želiš da mu predaš.

Pad tako lažljivo obećava ti mir,

to je još dublji vir propasti tvoje.

Boriš se vriskom od pepela groznog,

Uzdrmala i ruke i noge.

Vrištiš ! Ljudi beže ,

ne znaju oni, ne znaju

U tebi opet svet je lep,

raširila oči da ga vidiš bolje.

Čudna si, ženo, svima oko sebe!

Osmehuju se lica daljih ljudi,

smeh podrubljivi peče ti kožu,

Vrisak opet daruješ svima u vozu .

Vrištiš! Ljudi beže ,

ne znaju oni, ne znaju

Strah je živeo u tebi odeven,

U metalnu čežnju za mrvom sreće.

Al sreća te neće , tebe neće !

Poslednji kez da zašije rez,

obeleži lice tvoje preplanulo od straha i u

spokoju ga ostavi.

Ćutiš ! Ljudi beže

ne znaju oni, ne znaju !

Dugo si se borila sa unutrašnjim demonima!

Pojeli ti čulo za ljubav, pa pogled ti posta gubav.

Od tebe napravili deponiju, osetila si samo agoniju.

Ljudi beže ,

ne znaju oni, ne znaju da smrt oko vrata te steže !

Samo jedna lepa reč , jedan pogled dragi

dušu bi ti okupali pa spasili.

Ljudi beže , ne znaju

da si bila anđeo daleki

Što njihove muke sebi naplati.“

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.