„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1,700 organizacija u preko 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.
Kampanja „16 dana“ obuhvata četiri važna međunarodna datuma koja povezuju žene, nasilje i ljudska prava:
25.novembar – Međunarodni dan borbe protiv borbe protiv nasilja nad ženama
1.decembar – Svetski dan borbe protiv AIDS-a
3.decembar – Međunardni dan osoba sa invaliditetom
6.decembar – Godišnjica Montrealskog masakra
10.decembar – Međunarodni dan ljudskih prava
25.novembar proglašen je Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981.g. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960. Godine 1999. Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Ko su bile sestre Mirabel? Sestre Patria, Minerva, Maria Teresa i Dede rođene su u Dominikanskoj republici. Pod imenom „Las Mariposas“ (Leptiri) delovale su kao političke aktivistkinje i postale vidljivi simbol otpora diktatorskom režimu Trujilla. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju i pravdu uhapšene su više puta zajedno sa svojim muževima. 25. novembra 1960. Minervu, Patriu i Mariu Teresu likvidirala je Trujillova tajna policija dok ih je Rufino de la Cruz vozio u posetu zatvorenim muževima u Puerto Platu. Sve tri sestre su zadavljene, a tela su pronađena polomljenih kostiju. Vesti o njihovom ubistvu šokirale su i razbesnile narod. Brutalna likvidacija sestara Mirabel bio je jedan od događaja koji je doprineo zamahu pokreta protiv Trujillovog režima. 30. maja 1961. na Trujilla je izvršen atentat, a nedugo zatim dolazi i do pada njegovog režima.
Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.
3.decembra obeležava se Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Ovaj datum se obeležava od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN-a usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Taj dan je povod da se skrene pažnja na probleme s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju, pre svega to su siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva.
1. decembar označava početak prve godišnje kampanje kojom se pokušula dobiti javna podrška razvoju programa u prevenciji širenja zaraze, osigurati obrazovanje i podići svest o problemima vezanim za HIV/AIDS. Istorija datuma seže do 1988. godine kada su održavši sastanak na vrhu, ministri zdravstva iz celog sveta pozvali na društvenu toleranciju i bolju razmenu informacija o bolesti. Svetskim danom borbe protiv AIDSA-a želi se osnažiti globalna borba s ovom pandemskom bolešću.
6.decembra obeležava se godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na 6. decembar 1989. kada je 25-godišnjak, Marc Lepine, naoružan poluautomatom i noževima ubio 14 žena i ranio trinaest ljudi (devet žena i četiri muškarca), na kanadskom univerzitetu u Montrealu, uzvikujući „Vi ste žene, vi ćete postati inžinjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje“, a zatim izvršio samoubistvo. Marc Lepine je verovao da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta. Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio naročitu mržnju.
Žene ubijene u masakru: Anne-Marie Edward, Anne-Marie Lemay, Annie St. Arneault, Annie Turcotte, Barbara Daigneault, Barbara Maria Klueznick, Genevieve Bergeron, Helen Colgan, Maud Haviernick, Maryse Laganiere, Maryse Leclair, Michele Richard, Natalie Croteatu i Sonia Pelletier, postale su tragični simbol nepravde prema ženama.
Ženske grupe širom zemlje organizovale su javna okupljanja (vigil), marševe i komemoracije. Inicirana je podrška za obrazovne programe kojima bi se stalo na kraj nasilju nad ženama. Federalna vlada i vlade provincija obavezale su se da će se boriti protiv nasilja nad ženama.
1991. kanadska je vlada proglasila 6. decembar Nacionalnim danom sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama.
1993. organizacija pod nazivom Koalicija 6. decembra osnovala je fond za žene koje su pokušale da se izvuku iz situacija nasilja i osiguraju za sebe i decu sigurniju sredinu. Iste godine, pokrenuta je i kampanja pod nazivom “Nulta tolerancija” koja je ponudila muškarcima priliku da pokažu solidarnost sa ženama u borbi protiv nasilja. Nakon masakra nekoliko majki žrtava pokrenulo je grupu koja se bori za ograničenje zakona o dozvoli nošenja oružja i upozorava na kontinuirano nasilje nad ženama.
10.decembra 1948. vlade su priznale ljudska prava svih na „život, slobodu i sigurnost itd. bez ikakvih razlika“, prilikom potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Ovaj datum je prekretnica u savremenoj istoriji kada su se nacije sveta udružile kako bi jednom i zauvek stale na kraj genocidu nastalom za vreme Drugog svetskog rata. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima jedan je od prvih značajnijih dostignuća Ujedinjenih nacija koji kao dokument predstavlja osnovnu filozofiju pravno obavezujućih međunarodnih instrumenata nastalih nakon 1948.
Organizacije i pojedinci/ke vide Međunarodni dan ljudskih prava kao priliku za obeležavanje potpisivanja ovog istorijskog dokumenta i promociju principa koje određuje. „Međunarodni dan ljudskih prava je prilika da pokažemo kako principi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima nisu samo teorija i apstrakcija“, kazala je Mary Robinson, viša poverenica za ljudska prava.